Naravno da nisam plakala, ali kamo sreće da sam sedela na obali reke Pjedre. To bi značilo da sam u Španiji. Ipak, sedela sam na obali Jadranskog mora i očima gutala reči koje su bile ispred mene.
Tog jutra, umorna od 'stručne' literature, odlučila sam da na plažu ponesem neko lagano štivo da imam čime da se zanimam dok uživam u suncu. Mama je odmah zgrabila ovu knjižicu i rekla mi da je moram obavezno pročitati, jer je divna. Hm, okej, malo strana, mali format, pročitaću to za dva dana. Mada me je naslov malo odbijao, jer ne volim tužne stvari, spakovala sam je. Što da ne?
 |
| Originalan naziv knjige |
Pre nego što sam počela da čitam knjigu, pročitala sam šta piše na korici:
Roman Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala,
uzvišena i jednostavna ljubavna priča, takođe je svetski bestseler. Pilar i
njen saputnik su se upoznali u detinjstvu, udaljili se u mladosti i ponovo se
sreli 11 godina kasnije. Ona, žena koju je život naučio da bude jaka i da se ne
prepušta osećanjima. On, čovek koji poseduje dar da isceljuje druge i da u
religiji traži rešenje svojih unutrašnjih sukoba. ponovo se sjedinjuju u težnji
da slede svoje snove. Da bi to postigli, moraju da prevaziđu mnoge prepreke:
strah od predavanja, osećanje krivice, predrasude.
Na poetičan način Paulo Koeljo pripoveda o
ljubavi kojom se uranja u najdublje misterije života.
Knjiga je obećavala. No, knjigu je napisao Paulo Koeljo, brazilski pisac koji je postao poznat po knjizi Alhemičar za koju je dobio brojna priznanja, ali pored ove knjiga izdao je još desetak, kažu, divnih knjiga koje nameravam da pročitam. Nadam se da se tu neće zaustaviti i da će izdati još lepih knjiga. Njegovu biografiju možete naći bilo gde na internetu, pa ću ja sa vama podeliti samo ovu informaciju- Paulo vodi svoj blog gde objavljuje divne priče, pa evo linka: http://paulocoelhoblog.com/. Možete ga naći i na Facebook-u, Twitter-u, Instagram-u, ima ga svugde, veoma je aktivan na društvenim mrežama. :)
On je uspeo nešto što do sada nisam srela- uspeo je da ispriča priču kroz lik žene, tako stvarno i dosledno da sam par puta morala da proveravam da li je pisac žena ili muškarac. Opisao je unutrašnju borbu između poznatog i sigurnog i nečeg sasvim novog i neizvesnog. Njenu želju da raširi krila i otisne se u svet sa čovekom kojeg poznaje ceo život, a koji je za nju opet stranac i nemogućnost da se oslobodi korenja koje je toliko godina negovala i trududila se da učvsti. Da li da sve to baci u vodu? Vredi li to ljubavi koja je došla ni od kud, neplanirano, koja ju je uhvatila nespremnu? Šta će, ako se prepusti i izgubi kontrolu? Hoće li moći ikad da se vrati svom starom životu? Želi li ona to uopšte?
Naravno da želi, pa ko ne bi? :)
Više ništa neću otkrivati. Već sam rekla previše. Još ću samo dodati da sam knjigu pročitala u jednom dahu, za par sati. Nisam se pomerila sa ležaljke, čak sam uspela i da izgorim. Za sve one koji me poznaju i koji znaju koliko volim more ovo će možda zvučati čudno, ali nisam ni u vodu ulazila. Bila sam nestrpljiva da vidim kako će sve završiti. A kad sam pročitala, bilo mi je žao što je kraj. :)
Da li sam vas zainteresovala? Hoćete li čitati ovu knjigu ili ste je već pročitali? Preporučite mi još neku. :)
No comments